Adam i Eva
Dođe Eva Adamu i pita ga: “Hoćeš se karat?”
“Ma daj, ne budi smiješna” – reče joj Adam – “pa uopće nemaš rupu, k’o barbika si dole.”
I Eva se rasplače. Tako sjedi ona kraj jezera i plače, kad dođe zlatna ribica.
“Zašto plačeš, Evo?” – pita ju ribica.
“Adam me neće karat jer nemam rupu, jer sam k’o barbika” – reče joj Eva.
“Ma nema frke, zvat ćemo rodu pa će ti ona napravit rupu” – reče joj ribica.
I dođe roda, napravi joj rupu.
I od onda žene imaju rupe, a rode crvene kljunove.
Dođe Eva onda Adamu i pita ga: “Hoćeš se sad karat? Vidi, imam rupu!”
“Ma daj, pa pogledaj se, ćelava si dolje k’o trogodišnje dijete” – reče joj Adam.
I Eva se opet rasplače.
Dođe joj opet zlatna ribica i pita: “Pa Evo, zašto sad plačeš?”
“Adam me neće karat jer nemam dlaka dole” – reče joj Eva.
“Ma nema frke, sredit ćemo i to!”
Ode ribica do majmuna i reče mu: “Ajde daj malo dlaka, da ih damo Evi!”
Majmun obrije dlake s guzice i od onda majmuni imaju ćelave guzice, a žene stidne dlake.
Dođe sad Eva Adamu: “Hoćeš se sad karat? Imam i dlake i rupu!”
“Ma daj, ne budi smiješna. Pa pogledaj se, skroz si suha dole, nažuljat ću se” – reče joj Adam.
Eva opet u plač, opet joj dođe zlatna ribica: “Pa što sad nije u redu, Evo?”
“Adam kaže da sam suha dolje, da će se nažuljat” – reče joj Eva.
“Ih, pa to je najmanji problem” – reče ribica – “Samo me uzmi u ruku i provuci nekoliko puta pa ćeš biti vlažna”.
Eva to učini i od onda se ne zna je l’ riba smrdi po pički ili pička smrdi po ribi!