Đuro
Đuro je pozvao svoju mamu na ručak.
Za vrijeme ručka majci nije promaklo da je Đurin cimer Pero jako zgodan i mišićav.
Ona je već dulje sumnjala da su njih dvojica nešto više od cimera, pa je upitala Đuru je li to istina.
Đuro je uvjeravao majku da su oni samo cimeri i ništa više od toga.
Tjedan dana kasnije Pero upita Đuru:
– Jesi li vidio onu lijepu grabilicu za juhu? Nema je otkad je tvoja mama bila ovdje na ručku. Nije ju valjda ona uzela?
Đuro nije u to ni sumnjao, ali je ipak majci poslao mail:
– Draga mama, ne kažem da si ti “uzela” ili da “nisi uzela” grabilicu za juhu, ali fakat, od kad si bila kod nas, nigdje je nema. Pozdrav, Đuro.
Par dana poslije Đuro dobije majčin odgovor:
– Dragi Đuro, ja ne kažem da ti “spavaš” ili da “ne spavaš” s Perom, ali fakat, da on spava u svom krevetu, već bi odavno pronašao grabilicu za juhu.