Identitet
Doselio se mali Jovica s roditeljima u Zagreb. Prvog dana izađe on van igrati se, nađe skupinu dječaka koji se igraju s loptom i pita ih:
– Momci, ja sam Jovica. Da igramo fudbal?
Dječaci su ga na početku ignorirali, ali mu na kraju jedan dečko priđe i kaže:
– Štima, ali mi nismo momci nego dečki, ti nećeš biti Jovica nego Štef, i nećemo igrati fudbal nego bumo igrali nogomet.
Jovica, naravno, pristane te oni počnu igrati nogomet, no nakon određenog vremena zove Jovicu otac s balkona:
– Jovice, dolazi na ručak.
Jovica ne reagira – on je Štef, kaj ne?
– Jovice, dolazi na ručak!!!
Jovica opet ništa…
– JOVICE, MAMU TI JEBEM, dolazi na ručak dok ti ja nisam došao dole!
Jovica ne reagira. Otac se spustio dole, uhvatio Jovicu za uho i vuče ga gore. Vraća se Jovica kući i kroz plač kaže:
– Eto, ne možeš biti Hrvat ni pet minuta, a da ti neki Srbin ne jebe majku.