Koja sam ja faca!
Napuši se orao na vrhu litice, skroz ušlagiran i nabrijan, govori sam sebi:
– “Koja sam ja faca, e!”
Zatim se sav onako nabrijan spizdi niz liticu.
Pada, pada i na pol metra od tla brzo zamahne krilima, poleti natrag gore i smjesti se opet na vrh litice.
Pun sebe veli:
– “Koja sam ja faca e, KOJA SAM JA FACA!”
Potom dođe drugi orao, pita ga:
– “Kaj to radiš, buraz?”
Veli mu ovaj:
– “A evo, duvam malo, oćeš sa mnom?”
I tak’ se njih dva napuše, spizde se niz liticu oba, padaju, padaju i na pol metra od tla zamahnu krilima i vrate se na vrh, ful nabrijani i napušeni, vele:
– “Koje smo mi face e, KOJE SMO MI FACE!”
Tad dođe medo. Pita on njih:
– “Dečki, kaj se radi?”
– “Duvamo malo, buš s nama?”
I sad pak njih trojica napušeni, nabrijavaju se opet i spizde se tak’ niz liticu i padaju, padaju, dva orla i medvjed.
I dok su padali, pita jedan orao medjveda:
– “Medo, pa jel’ ti imaš krila?”
– “Nemam.”
– “Stari, koja si ti faca e, KOJA SI TI FACA!”